Mapa Života

"Vidiš li ovo?", upitao je starac, pokazujući svom unuku staru, pohabanu mapu. Dečak je klimnuo glavom. Mapa je bila iscepana na ivicama, puna mrlja i linija koje su se preplitale u haotičnom plesu. "Ovo je mapa mog života", rekao je starac sa osmehom. "Svaka linija je jedan put kojim sam išao. Vidiš ove prave, široke puteve? To su bili laki dani. Dani uspeha, sreće, kada je sve išlo po planu." Zatim je prstom prešao preko tankih, krivudavih staza. "A ovo? Ovo su bili teški dani. Dani borbe, neizvesnosti, kada sam mislio da sam se izgubio. Vidiš ove slepe ulice? To su bile moje greške. Moji promašaji. Mesta gde sam morao da se okrenem i krenem iz početka." Dečak je pažljivo gledao. "Ali deda, mapa ti je sva pogrešna. Puna je ćorsokaka i zaobilaznica." Starac se nasmejao. "Nije pogrešna, dečače. Baš naprotiv. Savršena je. Život nije prava linija od tačke A do tačke B. Život je putovanje. A na putovanju je najvažnije istraživati. Skretati sa puta, gubiti se, pronalaziti nove staze. Ove zaobilaznice, ovi ćorsokaci, oni su me naučili najvažnije lekcije. Naučili su me strpljenju, snalažljivosti, poniznosti. Učinili su moje putovanje zanimljivim. Da sam išao samo pravim putem, stigao bih brže, ali bih propustio sve ovo." Pokazao je na celu mapu. "Ne plaši se da pogrešiš, unuče moje. Ne plaši se da se izgubiš. To je jedini način da zaista pronađeš sebe i stvoriš mapu života koja će biti vredna čitanja."